Kako odabrati buduće zanimanje

Šta mene zanima u životu?

Da li ću ja uspeti da završim fakultet? Ne, još gore, da li ja mogu da upišem fakultet uopšte?

Da li će mi se ljudi smejati ako odaberem meteorologiju? 

Da li da idem u zanatlije – to se sada traži? Možda keramičar? 

Ili da radim kod ćaleta – pa da me nervira non stop?

Ko zna šta će od mene biti…

Odluka koji fakultet / zanimanje izabrati za jednog tinejdžera može biti prva ozbiljna odluka u životu. Da, potpuni pakao. Neko zbog toga oseća tenziju i pritisak ili sumnja u svoju odluku, neko ne uspeva da se odluči izmedju dva izbora ili beži u igrice, izlaske… Ova odluka je svakako bitna jer utiče na budući život i radni vek od nekih četrdesetak godina. Ludilo – kako sada da znam šta će mi se raditi sledećih četrdeset godina? Teško. Pogotovo ako nisi razvijao neka svoja interesovanja. Naravno da je teško sada predvedi, ali za utehu – uvek je moguće promeniti i fakultet i posao.

Šta sve utiče na izbor budućeg fakulteta i zanimanja?

Na izbor fakulteta mogu uticati roditelji i nastavnici, vršnjaci i društvene mreže, rodbina i komšije, psiholog i trener, mesto stanovanja i finansijske prilike, konkurencija i ocene/znanje,… Ali ono što je važnije a tiče se nas samih su naše osobine (povučenost, komunikativnost, organizovanost, istrajnost..), sposobnosti (logičko-matematičke, socijalne, perceptivne, mehaničke, spacijalne,…), stavovi i uverenja (bez muke nema nauke, moram da imam puno keša, od umetnosti se ne živi,..) i naravno naša interesovanja (za prirodu, komunikaciju, ljude, životinje, finansije, zakone, nauku,…). Prilikom odlučivanja potrudi se da sve ove faktore uzmeš u obzir. Zato me izbor faksa i frustira! Baš je velika odgovornost.  Razmišljaj ne samo o oblasti interesovanja i samom fakultetu već i poslu koji se kasnije obavlja. Pokušaj da zamisliš sebe na tom poslu, kako izgleda jedan radni dan i da li sebe vidiš u tome.

Šta može da pomogne?

Prilikom izbora budućeg zanimanja može da pomogne profesionalno informisanje i profesionalna orjentacija.  Da ja ipak idem da živim na moru i radim u kafiću.

Profesionalno informisanje je pronalaženje informacija koji sve fakulteti i više škole postoje, koje smerove i master studije nude, koliko traju studije, koji se predmeti izučavaju, koje su mogućnosti nakon završetka, koliko je poena potrebno za upis, koliko studenta primaju, koliko košta studiranje, da li daju stipendije.. Do ovih informacija se može doći na internetu i u informatorima fakulteta, odlaskom na sajmove obrazovanja i prezentacije fakulteta, raspitivanjem kod prijatelja i poznanika, odlaskom na fakultet ili višu.

Prvi korak je znači da se dobro raspitaš i prikupiš informacije šta sve postoji a onda da sagledaš sebe (interesovanja, sposobnosti i osobine) i ukrstiš sa ponudom studija koja te zanimaju. Ma kakvo more, odoh ja na Antarktik. U sagledavanju afiniteta i karakteristika ličnosti može pomoći profesionalna orjentacija. Ona podrazumeva testiranje i razgovor sa stručnjakom (psihologom). Prvo se rade testovi ličnosti, sposobnosti i interesovanja a onda kada psiholog obradi rezultate sledi razgovor i savetovanje. Profesionalna orjentacija može da pomogne da se otklone neke nedoumice, da se bolje sagleda ličnost i karakteristike posla, osveste životni prioriteti, analiziraju pozitivne i negativne strane konkretnog izbora,.. Naravno, ako nemaš baš neka interesovanja ni psiholog ne može da ih izmisli. Profesionalna orjentacija može da se radi u školi kod školskog psihologa, Nacionalnoj službi za zapošljavanje ili privatno.

I zapamti odluka treba da bude tvoja jer je tvoj život i ti ćeš se tim poslom baviti.

 Onda možda ja i da zovem i zakažem testiranje a ne mama.

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *