Kako si?
Ok. Onako. Guram. Dobro. Nije loše. Super. Bilo je i boljih dana. Evo uživam. Smoreno. Depra. U haosu. Tužan sam. Pakleno. Bezveze. Može da prođe. Kako mora. Nervozno. Fantastično. Ljuta sam. Uzbuđeno. Ide.
Zašto je važno nekoga pitati kako je?
Jedno tako obično pitanje može biti veoma značajno kako za osobu koja ga postavlja tako i za osobu koja odgovara. Naravno, ako je postavljeno sa iskrenom željom da se sazna odgovor i ako druga osoba zaista zastane u tom trenutku, “oseti se” i iskreno odgovori kako je.
Osvešćujemo sadašnji trenutak – U današnje vreme smo prebukirani informacijama i stalno smo u nekim mislima (nije mi lajkovao poruku, moram Milici da vratim duks, latinka danas pita, joj ne smem da zakasnim na srpski, koliko je sladak, 7-ca za 2 minuta /6-ca za 6 minuta/ 5-ca za 10 minuta, sale do 70%,…) i nesvesno prolaze sekunde, minuti, sati, dani,.. Od misli i informacija ne stižemo da obratimo pažnju na svoje unutrašnje biće – kako je, šta ono želi, kako se oseća sada u ovom trenutku. A ovaj trenutak imamo samo sada i nikada više. I trenuci samo prolaze, kao i život…
Vežbamo komunikaciju – Ovim pitanjem započinjemo komunikaciju i uspostavljamo odnos sa nekim. Ne znamo kuda će nas odgovor odvesti i u kom smeru će teći dalje razgovor. Možda ćemo dobiti neku interesantnu/korisnu informaciju (broj telefona dobrog privatnog nastavnika ili informaciju da su raskinuli i da je simpatija sada slobodna,..) slatko se nasmejati, dobiti poziv za druženje na kojem možemo upoznati nove ljude (žurka u subotu na kojoj će biti i trećaci), dobiti savet (pij vitamin D, on je dobar za imunitet) – mogućnosti su beskonačne. A usput ćemo vežbati aktivno slušanje i unapređivati svoje veštine komunikacije. Za zdrave međuljudske odnose veštine komunikacije su krucijalne jer ako umemo da komuniciramo bićemo sposobni da precizno kažemo šta mislimo i želimo, razumememo šta sagovornik želi da kaže i time smanjimo broj konfliktnih situacija.
Obraćamo pažnju na emocije – Često zapostavljamo naše emocije, a one su deo nas. Neobraćanjem pažnje na njih one ne nestaju. Emocije se u trenutku mogu promeniti ali to ne znači da ih ne treba prepoznati i prihvatiti. Ako ih potiskujemo one mogu ostaviti negativne posledice na naše zdravlje. Mnogi mladi ne umeju čak ni da prepoznaju kako se osećaju – ne znaju da li su ljuti ili tužni, ne znaju da kontrolišu svoje emocije, a po mišljenju stručnjaka upravljanje emocijama se uči i značajno je za uspeh u životu.
Pokazujemo i razvijamo empatiju – Mi ljudi smo društvena i emotivna bića. Imamo potrebu da budemo bliski sa nekim a da bismo to postigli potrebna nam je između ostalog i empatija. Treba da umemo da emocionalno razumemo šta druga osoba doživljava, da uđemo u njegove cipele… Tako možemo pomoći jedni drugima, olakšati teške trenutke, pokazati razumevanje i ljubav a šire gledano pozitivno uticati na celokupno društvo. Empatija je takođe nešto što se uči i što doprinosi da se svi bolje osećamo.
Pomažemo u usamljenosti – Istraživanja pokazuju da je sve veći broj usamljenih ljudi na svetu. Naravno, jedno pitanje neće eleminisati osećaj usamljenosti, ali može biti povod za razgovor i pokušaj povezivanja sa ljudima. Ako ništa drugo bar ćemo toj osobi ulepšati dan jer smo bili jedini koji su ga tog dana pitali kako je i pokazali interesovanje za njega.
Čuvamo mentalno zdravlje – Pitanje Kako si je poziv za priču o nama – kako se osećamo, šta želimo, o čemu mislimo, čega se plašimo, kakvi su nam planovi, koliko smo samopouzdani, usamljeni, koliko smo zadovoljni sobom, svojim životom, da li nam treba pomoć,… Pričajući o svojim problemima, strahovima, snovima, tajnama brinemo o svom mentalnom zdravlju, pružamo sebi priliku da rastemo i stvaramo kvalitetniji i ispunjeniji život.
I za kraj: Kako si?